|
На основу научних истраживања, сматра се да су се пчеле појавиле на Земљи пре око 140 милиона година. Карактерише их могућност прилагођавања климатским и другим условима, због чега су и опстале толико дуг временски период. Сво време свог постојања, пчеле нису промениле свој начин живота. Било да су настањене у шупљини дрвета или "припитомљене" у кошници неког пчелара. |
Главна корист од пчела је опрашивање биљака, чиме пчеле значајно доприносе повећању резултата пољопривредне производње. Од тога велику корист има шира друштвена заједница. Све продукте животне активности пчелиње заједнице, пчелиње производе (мед, поленов прах, пергу, млеч, восак, прополис и пчелињи отров) човек користи као храну, као лек и у многе друге сврхе.
Нормално пчелиње друштво састоји се од једне матице, неколико стотина трутова и 10-70 хиљада пчела радилица. Матица и пчеле радилице су стални чланови друштва, док су трутови повремени и јављају се по правилу за време сезоне ројења. Живот пчелињег друштва је трајан, док је живот појединих чланова заједнице релативно кратак.
Матица је једина потпуно развијена женка у пчелињем друштву, способна да се оплоди са трутом и полаже оплођена јаја. То је њена основна улога - да полаже оплођена јаја из којих се развијају пчеле радилице; а по потреби полаже неоплођена јаја из којих се развијају трутови. Како би могла да полаже јаја, матица мора претходно да се оплоди. Млада матица 5-7 дана по излегању излеће на висину од око 10-30 метара, а потом лети хоризонтално. У лету који траје 10-20 минута, матица се спари са 15-25 мужијака. Када накупи довољно сперматозоида, враћа се назад у друштво. Сваки трут који се том приликом спарио са матицом, ту је и окончао свој живот. Тако спарена матица способна је да полеже јаја. Она од свих пчела има најдужи животни век. Може да живи 4-5 па и 7 година. Највише јајашаца полегне у току прве две године. Млада матица може за 24 сата да положи 1.500 до 2.000 јаја.
Трутови су мушки чланови пчелињег друштва. Њихова улога у друштву, осим спаривања са матицом, није позната. По изгледу су мало већи од пчеле радилице, али су мањи од матице. Трутови немају жаоке, тако да се никада не боре ни са ким (ни за храну, ни за територију ни за женку). Колики су нерадници најбоље показује чињеница да се не старају ни освојој храни, већ их хране пчеле радилице. Не сакупљају полен, ни нектар, а немају ни жлезде за лучење воска. Често се могу наћи на леглу. Неко би помислио да су ту да греју легло, али би се пре могле рећи да се ту задржавају јер је ту најтоплије. Ипак, они су потребни пчелињем друштву. Без њиховог присуства, смањен је унос меда у кошницу. На који начин утичу на то, није разјашњено.
Пчеле радилице су најситнији чланови друштва и сачињавају највећи део пчелиње популације. Оне су женке са недовољно развијеним полним органима и не могу се спаривати. Имају боље развјену и дужу сурлицу него матица и трут, што им омогућава прикупљање нектара са цветова и храњење легла. За сакупљање полена на ножицама имају посебне корпице. На врху стомака имају развијену жаоку која им служи за борбу против свакога ко их угрожава. Убодом убризгавају отров у рану, а пошто је жаока назубљена, остаје забодена у рану и повлачи са собом кесицу у којој је смештен отров. Због тога пчела која је убола убрзо угине. Животни век пчеле радилице зависи од њеног рада. У време сезоне њихов живот траје 30-45 дана, а у јесен и зиму могу да живе 6-8 месеци.
Нормално пчелиње друштво састоји се од једне матице, неколико стотина трутова и 10-70 хиљада пчела радилица. Матица и пчеле радилице су стални чланови друштва, док су трутови повремени и јављају се по правилу за време сезоне ројења. Живот пчелињег друштва је трајан, док је живот појединих чланова заједнице релативно кратак.
Матица је једина потпуно развијена женка у пчелињем друштву, способна да се оплоди са трутом и полаже оплођена јаја. То је њена основна улога - да полаже оплођена јаја из којих се развијају пчеле радилице; а по потреби полаже неоплођена јаја из којих се развијају трутови. Како би могла да полаже јаја, матица мора претходно да се оплоди. Млада матица 5-7 дана по излегању излеће на висину од око 10-30 метара, а потом лети хоризонтално. У лету који траје 10-20 минута, матица се спари са 15-25 мужијака. Када накупи довољно сперматозоида, враћа се назад у друштво. Сваки трут који се том приликом спарио са матицом, ту је и окончао свој живот. Тако спарена матица способна је да полеже јаја. Она од свих пчела има најдужи животни век. Може да живи 4-5 па и 7 година. Највише јајашаца полегне у току прве две године. Млада матица може за 24 сата да положи 1.500 до 2.000 јаја.
Трутови су мушки чланови пчелињег друштва. Њихова улога у друштву, осим спаривања са матицом, није позната. По изгледу су мало већи од пчеле радилице, али су мањи од матице. Трутови немају жаоке, тако да се никада не боре ни са ким (ни за храну, ни за територију ни за женку). Колики су нерадници најбоље показује чињеница да се не старају ни освојој храни, већ их хране пчеле радилице. Не сакупљају полен, ни нектар, а немају ни жлезде за лучење воска. Често се могу наћи на леглу. Неко би помислио да су ту да греју легло, али би се пре могле рећи да се ту задржавају јер је ту најтоплије. Ипак, они су потребни пчелињем друштву. Без њиховог присуства, смањен је унос меда у кошницу. На који начин утичу на то, није разјашњено.
Пчеле радилице су најситнији чланови друштва и сачињавају највећи део пчелиње популације. Оне су женке са недовољно развијеним полним органима и не могу се спаривати. Имају боље развјену и дужу сурлицу него матица и трут, што им омогућава прикупљање нектара са цветова и храњење легла. За сакупљање полена на ножицама имају посебне корпице. На врху стомака имају развијену жаоку која им служи за борбу против свакога ко их угрожава. Убодом убризгавају отров у рану, а пошто је жаока назубљена, остаје забодена у рану и повлачи са собом кесицу у којој је смештен отров. Због тога пчела која је убола убрзо угине. Животни век пчеле радилице зависи од њеног рада. У време сезоне њихов живот траје 30-45 дана, а у јесен и зиму могу да живе 6-8 месеци.