Ружа
Ружа се сматра најлепшим даром природе. Многи је називају краљицом цвећа. Не постји ништа не написано или не изречено о ружама. За многе она представља непресушну инспирацију бојом, обликом и мирисом. Могу се узгајати у фантастичном спектру баштенских до дивљих. Користе се као елегантни жбунови, као додатак перголама, еминентни детаљ у средини травњака... Предстаљају жиг сваке баште.
Ружа (лат. Rosa) је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae. Узгаја се због лепих мирисних цветова и до данас постоје многи хибриди и култивари ружа који се међусобно разликују по боји и изгледу цвета, мирису и постојању трнова. Постоји велики број дивљих ружа, чији се плод (шипак, шипурак) богат витамином Ц користи у исхрани и за припрему чајева. Од око 100 врста рода Rosa у Србији расте двадесетак.
Ружа се поред своје лепоте и мириса као украсно цвеће користи у: козметици, медицини и кулинарству.
Лишће руже је наизменично поређано на стаблу. Код већине врста дуго је 5-15 центиметара и перастог је облика, са 5-9 лисна залиска; залисци обично имају зупчасту ивицу, а често и неколико мањих трнова на доњем делу стабљике. Већина ружа је листопадна, али постоје и неке врсте (углавном из југоисточне Азије) које су зимзелене или скоро зимзелене биљке.
Ружа се у козметици користи најчешће као етерично уље или се мирис (екстракт) додаје у парфеме, шампоне или разне креме. У кулинарству ружа често служи као зачин али се у неким крајевима (Бугарска) прави слатко или џем од руже а као посластица најпознатији је ратлук са укусом руже. Ружа (нарочито дивља ружа шипак) се раније (и данас) користила за чајеве против разних тегоба а данас се састојци руже и шипка користе за прављење лекова.
Ружа се сматра најлепшим даром природе. Многи је називају краљицом цвећа. Не постји ништа не написано или не изречено о ружама. За многе она представља непресушну инспирацију бојом, обликом и мирисом. Могу се узгајати у фантастичном спектру баштенских до дивљих. Користе се као елегантни жбунови, као додатак перголама, еминентни детаљ у средини травњака... Предстаљају жиг сваке баште.
Ружа (лат. Rosa) је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae. Узгаја се због лепих мирисних цветова и до данас постоје многи хибриди и култивари ружа који се међусобно разликују по боји и изгледу цвета, мирису и постојању трнова. Постоји велики број дивљих ружа, чији се плод (шипак, шипурак) богат витамином Ц користи у исхрани и за припрему чајева. Од око 100 врста рода Rosa у Србији расте двадесетак.
Ружа се поред своје лепоте и мириса као украсно цвеће користи у: козметици, медицини и кулинарству.
Лишће руже је наизменично поређано на стаблу. Код већине врста дуго је 5-15 центиметара и перастог је облика, са 5-9 лисна залиска; залисци обично имају зупчасту ивицу, а често и неколико мањих трнова на доњем делу стабљике. Већина ружа је листопадна, али постоје и неке врсте (углавном из југоисточне Азије) које су зимзелене или скоро зимзелене биљке.
Ружа се у козметици користи најчешће као етерично уље или се мирис (екстракт) додаје у парфеме, шампоне или разне креме. У кулинарству ружа често служи као зачин али се у неким крајевима (Бугарска) прави слатко или џем од руже а као посластица најпознатији је ратлук са укусом руже. Ружа (нарочито дивља ружа шипак) се раније (и данас) користила за чајеве против разних тегоба а данас се састојци руже и шипка користе за прављење лекова.
Amarilis (Amaryllis sp.) је род луковичастих цветница. Одликују их веома лепи цветови разних боја облика и величина. Амарилиси се размножавају семеном, а најчешће вегетативно односно дељењем, сечењем или једноставним одвајањем новоизниклих луковица које почињу цветати након 3 - 4 године. Амарилисима најчешће погодује мања саксија која је приближно величине луковице, а може се садити и на отвореном. Не воли претерано заливање, али је прихрањивање течним ђубривом пожељно поготово после цветања.
|
Христов венац View more presentations or Upload your own. |